Medvedi sve češće prave štetu u pribojskom selu Bučju
Priboj – Pribojsko selo Bučje sve češće je na meti divljači, pa meštani strepe za svoju bezbednost. Minulog vikenda, medved je u domaćinstvu Radojka Janovića uništio pčelinjak koji se nalazio u neposrednoj blizini porodične kuće. Pod velom noći, dok su Janovići spavali, ovaj predator sladio se, i tom priliko uništio devet košnica.
Ovo nije prvi put da medvedi posećuju planinsko selo, nedavno je u voćnjaku Veljka Janovića polomio sadnice šljiva, dok ga je jedan gorštak, dok se kretao kolima ka svojoj kući, zatekao na sred puta. U potrazi za hranom, medvedi nisu jedina divljač, koja dolazi u selo, žitelji kažu da ih vukovi posećuju čak i danju, a neki muku muče i sa divljim svinjama.
Radojko sa svojom suprugom, koji jedini živi u zaseoku Janovići, u Mesnoj zajednici Bučije, opravdano strahuje da će medvedi za koju godinu slobodno harati livadama gde su nekad mirno pasla stada. A kako i neće? Selo je pusto, od 12 kuća, 11 je prazno, a divljač nikad slobodnija. Tome svedoči i nemio prizor koji je Radojko zatekao u nedelju ujutru.
– -Imao sam šta i zateći. Medved mi je polomio 9 košnica koje je sin doneo na pašu. Aj što mi priroda nije naklonjena, sad i sa medvedom moram da se borim – kaže za „PP Mediu” Radojko Janović.
Ovo nije prvi put u poslednja dva, tri meseca da medved pravi štetu meštanima Bučija. Meštani ne znaju da li je reč o istom ili više njih dolazi u selo.
-Mom rođaku, Veljku Janoviću, polomio je šljive. Čačanka je dobro rodila, ali džaba, medved je sve grane polomio – jada se Radojko.
Ne strahuje Janović samo od medveda. Nedavno mu je vuk napao stado ovaca i to u sred bela dana.
-Pre 15 dana, slučajno izađem ispred kuće, kad vuk juri ovce. Bilo je oko jedan sat. Da se nisam tu zatekao, sve bi ih iskasapio – priča ovaj gorštak.
Radojkove pčele nisu bile osigurane, pa se naknadi štete ne nada. Sa medvedima ne zna kako da se bori, ali zato se nada da će mu sa vukovima pomoći lovačka udruženja.
-Ako se ne možemo spasiti od medveda, neka lovci bar hajke organizuju, da se vuka ratosiljamo. Inače nas divljač protera odavde. Ne možemo noću mirno da spavamo – ne znamo dal zavija neki čovek ili šakal – kaže na kraju Radojko Janović.
A dok se nešto ne učini po ovom pitanju, Radojku i njegovoj supruzi ostaje da se prilagode prirodi i naviknu na prve komšije – medvede, vukove i divlje svinje. Samo se plaše da se ovaj medved ubrzo ne vrati, a sad još bliže kući, jer su mu košnice izgleda baš legle.
Ni komšiji Milošu nije svejedno, kaže da ne mogu da žive od divljih svinja.
-Sve mi izroviše. I ne samo meni. Ja ne znam kako ćemo ovde opstati. Divljači je sve više a nas sve manje. Ovce nam više ne idu od kuće niti prilaze šumi. Tačno osećaju da više nisu bezbedne – u dahu kaže Miloš Janović.
Od 2000. godine medvedi su stavljeni pod apsolutnu zaštitu i nikakav lov više nije dozvoljen. A zašto je to uradila država? Biološki gledano, sve zveri trebaju imati svoje mesto u prirodi pa tako i medvedi jer su neophodni za prirodnu ravnotežu. Čuvajući medveda čuvamo i prirodno stanište. Međutim i čovek se mora zaštiti. Kada se vremenom ustanovi da medveda ima previše onda se uz mišljenje biologa medved skida sa liste zaštićenih vrsta i dozvoljava uklanjanje određenog broja na godišnjem nivou.
PP Media